O našem odnosu sa decom, njihovim mislima i emocijama najviše možemo saznati kada ih upitamo ili posmatramo neverbalna ponašanja. Nekada deca verbalno ne umeju da se izraze punim rečenicama ili onako kako se zaista osećaju, ali ukoliko im postavimo dovoljan broj smislenih potpitanja biće nam lakše da ih razumemo. U našim vrtićima u prethodnom periodu imali smo završne radionice sa roditeljima i želeli smo da pitamo našu decu kako je sve izgledalo iz njihove perpektive. Iz arhive dečjih misli delimo sa vama razmišljanje jednog dečaka.

• Kako ti se dopala završna radionica sa roditeljima?

Bilo mi je lepo. Ali će mi biti jako žao kada krenemo u školu. Baš čudno, ne znam. Kraj vrtića, ali se radujem školi.

• Zašto će ti biti žao?

Zato što su mi najdraže vaspitačice, voleo bih da ostanu sa nama još. Ja ću dolaziti kod vas. Izaći ću iz auta i malo ću da se igram na toboganu i da vas vidim.

• Šta ti se najviše dopalo na radionici?

Jel moram jednu stvar ili?

• Možeš koliko god želiš.

Kad je bio glavni deo kad smo plesali i kad smo ukrašavali krofne. Jako su bile ukusne. Ja sam pojeo deset. Najviše mi se dopalo kad smo bacali kapice i pili šampanjac za nas decu.

• Da, jedan tata je doneo u vrtić šampanjac za decu da zajedno podelite. Ja sam čula da je tvoj tata otvarao dečiji šampanjac.

Tata je ispalio preko krova! Teško je da ispališ. Najviše mi se dopalo da gledamo kako moj tata ispaljuje šampanjac zato što sam želeo to da gledamo. Ali taj šampanjac mi nije nešto bio ukusan.

• Kako si se osećao na radionici?

Bio sam srećan nisam mogao da prestanem da se smejem. Lepo i sjajno. Pred onolikim brojem mama i tata imao sam malo tremu. Svi smo bili srećni pošto smo se proveli.

• Da li bi voleo da je nešto bilo drugačije?

Da. Tortu na dva sprata. Na tri sprata!

• Šta ti je bilo najvažnije na radionici?

Da budem srećan. Što su tu bili i mama i tata. Da su mi srećne vaspitačice. I da bude zabavno i bilo mi je zabavno i lepo. I zato što je bilo drugova naših. A vaspitačice i mame su plakale posle.

• Šta misliš jel su plakale od sreće ili od tuge?

Od sreće. Od tuge.

• Od sreće ili od tuge?

Od sreće jer im se svidelo i od tuge što idemo u prvi razred.

• Da imaš najveću pozivnicu na svetu i da možeš da pozoveš koga kog želiš, koga bi još pozvao da bude tu?

Luku pošto je imao temperaturu nije došao. On ima nula godina, zna da drži flašicu i sad kaže samo “baba”. Prošlu priredbu kad sam ja bio, neka beba je stalno plakala. I tetka i teča pošto mu je bio u subotu rođendan, mislim da je četrdeset treći. I nanu iz Makedonije. Makedonija je daleko da bi stigla.

Ovim razgovorom otkrivamo koja su osećanja dečaka povodom odlaska u školu i vidimo da će boravak u vrtiću vezivati za lepe emocionalna doživljaje. Pokazao nam je koliko deci znači kada su roditelji uključeni u život vrtića – šampanjac nije ukusan, ali ga je otvorio moj tata i zato mi je to najdraži deo radionice. Podsetio nas je koliko je važno da su deca srećna i mi sa njima. Nihova sreća ne zahteva mnogo: da su zajedno sa najdražima i da stvaraju zajedničke uspomene.