U današnjem svetu urbanizacije i brzog života, na odrasle se vrši jak društveni pritisak usmeren ka izdvajanju velike količine vremena na materijalno obezbeđivanje porodice. Porodici je potrebna pomoć i podrška u vaspitanju i obrazovanju njihove dece, koju dobijaju od institucionalizovanih oblika vaspitanja i obrazovanja, u ovom slučaju vrtića. Vrtić se može tumačiti kao „usluga“ koja se pruža porodici, a koja podrazumeva čuvanje njihove dece u određenom periodu dana. Time se vrtić sagledava iz perspektive čuvališta, mesta u kojem je dete zbrinuto, provodi vreme čekajući da neko dođe po njega, a zatim nastavlja svoj život po izlasku iz vrtića. Naravno, nesporna je uloga vrtića u pružanju bezbednosti i sigurnosti svoj deci, međutim, da li je boravak dece u vrtiću i njegova jedina funkcija? Naravno da nije.

Vrtić je mesto zajedničkog življenja dece i odraslih, mesto preplitanja različitih ličnosti, stvaranja jakih emocionalnih veza, mesto učenja i razvoja. Deca i odrasli ne ostavljaju ispred vrtića prethodna iskustva, načine ponašanja, trenutna raspoloženja, potrebe, želje, interesovanja i slično. Kao socijalna bića, koja u sebi nose stalnu potrebu za interakcijom i komunikacijom sa drugima, oni u vrtić unose sve ono što ih čini jedinstvenim ljudskim bićima i razvijaju se kroz povezivanje sa drugima. Takva jedinstvenost, ali i različitost u odnosu na druge, u vrtiću se kontinuirano neguje i razvija kroz odnose između dece i odraslih, zasnovanih na međusobnom uvažavanju, poverenju, slušanju i razumevanju.

Važno je da se dete ne doživljava kao pasivni primalac gotovog znanja, već da se zastupa shvatanje deteta kao aktivnog učesnika u sopstvenom razvoju i učenju. Da bi razumelo sebe i svet oko sebe, dete tumači nove situacije kroz ono što se već dogodilo i time nadograđuje postojeće znanje i razvija dispozicije za učenje koje su u njemu. Deca su aktivni učesnici u svemu što se dešava u vrtiću, oni otkrivaju, tragaju, istražuju, oblikuju, odlučuju, pitaju se- dakle, žive.

Vrtić je mesto u kojem se dete razvija i uči, mesto u kojem nastoji da razume sebe i svet oko sebe. Vrtić je mesto u kojem dete kvalitetno provodi vreme, mesto u kojem je dete srećno i zadovoljno sobom. Vrtić nije čuvalište, zabavište, mesto gde se deca „samo igraju“. Vrtić nije priprema za školu. Vrtić nije šala!

Ana Jovanović,

pedagog PU Trešnjober