Učenje na ranom uzrastu

Pitanje učenja na ranom uzrastu smatramo značajnim, jer se poslednjih decenija sve više pažnje poklanja razvoju dece predškolskog uzrasta, što je doprinelo da rano detinjstvo postane prepoznato i vrednovano kao značajan period odrastanja. Ipak, paralelno sa uviđanjem značaja podsticanja dečjeg razvoja dešavaju se situacije u kojima se svet dece, a samim tim i njihovo učenje, izdvajaju iz realnog društvenog i kulturnog konteksta i smeštaju u okvire definisane od strane odraslih, jednako za svu decu, bez preispitivanja njihovih individualnih interesovanja i potreba.

Neurološka istraživanja pokazuju da iskustva u ranom detinjstvu imaju odlučujući uticaj na arhitekturu mozga i time na vrste i stepen budućih mogućnosti odraslih i načine njihovog funkcionisanja (Pavlović Breneselović, 2015). Zbog toga stručnjaci u svetu sve češće ističu dobrobiti boravka u vrtiću, čak i pre treće godine života, jer je dokazano da kvalitetni predškolski programi značajno doprinose razvoju deteta. Međutim, prosečan obuhvat dece predškolskog uzrasta u Srbiji je 41,36%, značajno niži od prosečnog obuhvata u zemljama EU, gde iznosi između 70% i 85% (Strategija…, 2012). Osim niskog obuhvata jedan od nedostataka našeg sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja je i kvalitet predškolskih programa, a kao najčešći problem ističe se školarizacija vrtića, tj. dominacija školskog modela učenja po kome je učenje posebna aktivnost, izdvojena od igre i životnog konteksta i svedena na podučavanje. Deca predškolskog uzrasta uče u interakciji sa svojim okruženjem, drugom decom, odraslima i stvarima, uče kroz posmatranje, delanje, eksperimentisanje, stvaranje, lično iskustvo… Ipak, umesto da podržavamo predano učenje dece, danas učenje čak i na predškolskom uzrastu postaje obaveza koja se mora, koja ukoliko nije zasnovana na igri i interesovanjima dece postaje dosadna, stresna i frustrirajuća.

Prema studiji OECD-a (OECD, 2004) kvalitetni predškolski programi su oni koji promovišu učenje kroz igru i istraživanje, koji promovišu dečje pravo na inicijativu i učešće u odlučivanju ne samo o tome šta će učiti, već i kako će učiti, tj. na koji način će uzeti učešće u tom procesu. Kvalitetni predškolski programi obezbeđuju podsticajno okruženje, u kome dete ima mnoštvo prilika za istraživanje različitih tema, za učenje u okviru različitih oblasti, ali uz naznaku da su sve te prilike posledica stalnog preispitivanja šta je to što je deci važno, značajno i interesantno.

Zbog čega je značajno promišljati ne samo o dobrobiti učestvovanja dece u predškolskim programima, već i o kvalitetu tih programa? Zbog toga što nas savremeni, kvalitetni predškolski programi za razliku od tradicionalnih programa, oslobađaju potrebe za merenjem i procenjivanjem napredovanja dece, kako bi dostigla prosečne vrednosti predviđene za decu određenog uzrasta. Dakle, danas znamo da je umesto toga koliko će deca novih činjenica usvojiti, važnije na koji način ona to čine i kako se osećaju u tom procesu.

Ovakva promišljanja o učenju na ranom uzrastu doprinela su promeni perspektive vaspitača, ali i samih roditelja, te se danas sve više govori o tome da je svako dete graditelj sopstvenog razvoja, te da odrastanje dece ne sme biti oblikovano isključivo predstavama odraslih o tome šta je “dobro” za konkretno dete. Kako na razvoj dece utiče kvalitet njihove interakcije sa drugom decom, odraslima i okruženjem u kome borave, za nas kao roditelje i nas kao vaspitače značajno je promišljati o pitanju kvaliteta odnosa i veza koje naša deca grade sa svetom koji ih okružuje. Mi imamo veoma važnu i odgovornu ulogu u oblikovanju njihovog odrastanja, naročito kada znamo da je značajno obezbediti deci boravak u podsticajnom kruženje, ali još značajnije – osluškivati i uvažavati glasove dece o tome kako se ona u tom okruženju osećaju.

Literatura:

OECD (2004). Curricula and Pedagogies in Early Childhood Education and Care – Five Curriculum Outlines. Paris: OECD.

Pavlović Breneselović, D. (2015). Gde stanuje kvalitet 2 – istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.

Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine (2012). Službeni glasnik RS br. 107/2012.