Trešnjober je negde bio nama sugerisan kao jedno od boljih mesta za nju, što se ispostavilo kao tako, jer ona kad je došla ona se zaljubila na prvi pogled i ostala verna Trešnjoberu i danas kada priča o svom nekom uzrastu pre škole, ona isključivo ima prefiks Trešnjober. Dakle sve ono što je ranije bilo ne postoji. Ostala je ta velika ljubav za prvo mesto gde je provela te lepe godine.

Presrećni smo što u Beogradu postoji mesto kao Trešnjober, gde se pre svega deci pruža toliko ljubavi.

Na gostovanjima u vrtićima PU Trešnjober bilo je uzbudljivo i prijatno. Najzanimljivije je bilo to što su Trešnjoberci kao publika radoznali, pametni i slobodni da postavljaju pitanja, što je i najvažnije. Vidi se da su vaspitači posvećeni radu sa decom, pa se deca osećaju opušteno. Brine se o deci, podstiču se mališani na razmišljanje i stvaranje.
Ustanova je ozbiljno, stručno i solidno organizovana.

Trešnjober je mesto u kome sam odrasla i praktično naučila sve…bila sam okružena izuzetnim ljudima koji su se pobrinuli da naučim da volim, cenim, budem poštena, kulturna, da saradjujem i veoma sam im zahvalna na tome. Pružili su mi izuzetno detinjstvo o kome neki mogu samo da sanjaju, probudili su mi maštu, pokazali moje kvalitete i gurali me u tom smeru. Uvek sam imala posvećenu pažnju i ni jednom se nisam osećala usamljeno i zapostavljeno. Vaspitačice su se trudile da nijedan sekund ne bude dosadan, uvek smo radili nešto, crtali, glumili, pisali, pravili maskembale. Za svaki osmeh, svaku suzu, njihove ruke su uvek bile raširene da mi deca, utrčimo u veliki zagrljaj koji traje večno. Nikada im ništa nije bilo teško da urade i sve su uvek radili sa lakoćom i osmehom na licu. U Trešnjoberu sam stekla najbolje prijatelje sa kojima se i dalje družim i oni su mi praktično druga porodica. Imam toliko sećanja, uspomena, avantura o Trešnjoberu, da bih mogla da napišem čitavu knjigu, a kako ljudi kažu – čovek je bogat onoliko koliko ima lepih uspomena i sećanja.

U vrtiću vreme koje smo provodili sa društvom je trajalo večno. I ma koliko dugo bili zajedno nikada nismo hteli da se rastanemo. Deca su uvek bila voljena i pažena – naučili ste nas kako da se igramo, da sarađujemo, da volimo jedni druge, pa i da se svađamo. Tamo sam upoznala najbolje drugove koje imam. Ne postoji način na koji bih mogla da se odužim svima koji su bili u tom delu mog života. Svaki dan želim da se vratim nazad u Trešnjober.

Svaki roditelj se pri izboru vrtića zapita da li je izabrani vrtić dovoljno dobar za njegovo dete. Kada sam prvi put posetio predškolsku ustanovu “Trešnjober” na Bulbuderu, pomislio sam da je sasvim dovoljno to što se vrtić nalazi se u mirnom kvartu, koji nam je relativno blizu, što je u novom, urednom i savremenom objektu sa dvorištem, što su grupe relativno male i što poseduje vaspitno – edukacione programe i sadržaje koji su verifikovani od strane resornog Ministarstva. Međutim, uskoro se pokazalo da je mnogo važnija stvar to što dete sa zadovoljstvom odlazi u vrtić i što se iz njega vraća raspoloženo. Shvatio sam da je na kraju pored svih infrastrukturnih prednosti i programskih kvaliteta, ključan ljudski kvalitet vaspitača, koji u ovom vrtiću uspevaju da se deci posvete sa pažnjom, optimizmom, razmevanjem i onim što im najviše znači, sa ljubavlju. Ta spoznaja me u velikoj meri čini spokojnim.

Pitaju me zašto sam se opredelila baš za vrtić Trešnjober i po čemu se on razlikuje. Na prvom mestu je toplina i ljubaznost koju sam osetila u prvom kontaktu sa vaspitačima i pozitivna energija koja se nesebično širila prostorijama Trešnjobera. Znala sam da će se Sara odmah uklopiti i prihvatiti novo okruženje, kao što je i bilo. Rad u malim grupama i maksimalna posvećenost deci, kao i razne aktivnosti koje se organizuju unutar i van vrtića su me samo dodatno podstakle da upišem Saru u Trešnjober.
Hvala kolektivu Trešnjobera što toliko vodite računa o našoj deci i uvek ste tu, kako za njih tako i za nas, što imate toliko strpljenja.

Trešnjober nam se sviđa prvenstveno zbog najboljih vaspitača, koji sa decom rade sa puno pažnje i ljubavi i imaju individualni pristup prema svakom od njih. Osposobljavaju decu da budu što samostalniji i uče ih mnogim lepim stvarima.
Grupe su idealne veličine da se dete navikava na kolektiv i timski rad, a vaspitači im se mogu u potpunosti posvetiti (što svakodnevno i čine).
Dan u Trešnjoberu prepun je najrazličitijih aktivnosti, koje podstiču dete da se razvija u svakom smislu – kako emocionalno tako i fizički. Komunikacija i saradnja sa roditeljima je odlična,
tako da uvek imamo uvid u to kako je dete provelo dan. Zajedno rešavamo probleme i delimo lepe trenutke.
U funkciji je i FB stranica, koju vrtić redovno ažurira, pa i na taj način saznajemo o radu sa decom.
Često imaju i dodatne aktivnosti u vidu odlaska u parkić, izleta, pidžama partija, vožnje GSPom,
radionica, maskenbala, poseta raznim institucijama, kao i dolaska pozorišta u prostorije vrtića.
Novogodišnja i priredba za kraj godine najbolje pokazuju koliko je ljubavi i strpljenja uloženo u rad sa našom decom i tome se posebno radujemo.
Naše dete obožava ovaj vrtić, drugare i posebno vaspitače, a i mi smo prezadovoljni, tako da ga nikada ne bi menjali.

Trešnjober je poseban po svojim vaspitačima, koji svu decu doživljavaju kao svoju i potpuno su im posvećeni. Uvek su tu da nama roditeljima izađu u susret, da nam daju savet ili pruže pomoć koja nam je u tom trenutku potrebna.
Uzajamna ljubav između dece i vaspitača i želja da se svako dete oseća voljeno i dobro je ono što ovaj vrtić odvaja od drugih.

U Trešnjoberu nam se najviše sviđa topla atmosfera, kultura i srdačnost vapitača i osoblja. Komunikacija sa vaspitačima i internet podrška i obaveštenja nam veoma znače. Lepo je što su deca fizički aktivna, što se devojčice ohrabruju da igraju fudbal i košarku. Zadovoljni smo što deca često imaju kreativne radionice i uče sami da stvaraju, što imaju redovne lekarske preglede i ono što je nama bitno, da je ishrana raznovrsna i primerena.

Zahvaljujući sjajnim vaspitačicama jaslene grupe u Trešnjoberu na Vračaru, naša dvogodišnjakinja se adaptirala na kolektiv u roku od pet dana, uživa u vrtiću i oduševljeno priča o svemu u njemu. Četvorogodišnjakinja je Trešnjoberka još od prošle godine. Za našu porodicu je ovaj vrtić pravi izbor.”

Odluku da dete upišem u Trešnjober smatram jednom od najboljih koje sam donela.

Posle nekoliko godina u drugom vrtiću, i loših iskustava odande, tražili smo vrtić sa dobrim preporukama i izabrali Vas. Dete posle nekoliko meseci boravka u Trešnjoberu pokazuje vidne pozitivne promene u raspoloženju, dolazi kući nasmejan, igra, prebrojava sve po kući na francuskom, peva na engleskom i što je najvažnije ima daleko više samopouzdanja.

Kao roditelju jako mi je utešno da znam da dete veći deo dana ostavljam sa ljudima u koje imam potpuno poverenje, koji imaju zaista divan odnos prema deci, dozvoljavaju mu da bude ono što jeste i to ohrabruju i izgrađuju. Posebnu zahvalnost dugujemo vaspitačici Mariji, za koju nemam dovoljno reči hvale. Ona je zaista jedan od najboljih pedagoga koje sam upoznala i zaista je “na istoj talasnoj dužini ” sa decom, koja je obožavaju.

Hvala Vam što ste mog dečaka ohrabrili da bude veliki mali čovek.
Uvek ću Vas toplo preporučiti svakome ko pita, a i onome ko ne pita.

Svaki roditelj zna koliki stres može da predstavlja polazak deteta u vrtić ili jaslice. Koliko problematičan period prvog odvajanja može da bude i za dete i za roditelje. Moja prva asocijacija vezana za Trešnjober je koliko su zaposleni učinili da taj period prođe bezbolno. Taj možda i ključni period prilagođavanja protekao je i urađen na najbolji način.

Svaku instituciju, a naročito one predškolskog tipa, definišu osobe koje u njoj rade. U ovom slučaju to su vaspitači. Za njih se mališani vezuju više nego za prostor koji je u slučaju Trešnjobera izuzetno lepo dizajniran i prilagođen potrebama najmlađih. Odnos vaspitača u jaslenoj grupi, naročito Maje i Ružice, učinili su da moj sin zadovoljan i sa osmehom ulazi u vrtić, što roditelja u velikoj meri čini bezbrižnim po pitanju nege i staranja koje dobija njegovo dete.