Prednosti i mane korišćenja digitalnih tehnologija na predškolskom uzrastu

Sviđalo nam se to ili ne, tehnologija sve ranije ulazi u živote dece. Za razliku od većine ljudi koji, bez mnogo udubljivanja u priču“, kažu „to ničemu ne vodi“ ili roditelja koji sležu ramenima, tvrdeći da su nemoćni, vaspitači  koji rade u vrtićima Predškolse ustanove „Trešnjober“ nalaze načine da je iskoriste na najbolji način za – decu. O tome, ali i o drugim pitanjima, koja se ne mogu ignorisati, jer se tiču vaspitanja dece, pričali smo sa Milijanom Lazarević, pedagogom ove ustanove.

■ Deca sve ranije dolaz u dodir sa tabletima, telefonima, laptopovima… Kako od tih uređaja napraviti „pomagače“ u odgajanju dece i ne dozvoliti im da budu „sprave koje kradu njihovu pažnju“?

Digitalne tehnologije su postale naša stvarnost i svakodnevnica, ali se i razvijaju mnogo brže nego što mi kao pojedici to možemo ispratiti. Današnja deca odrastaju u digitalnoj eri, koja je neminovno drugačija od doba u kome smo odrastali mi i naši roditelji. Roditeljima danas predstavlja pravi izazov da odrede okvire i meru u kojoj će deci biti dostupni digitalni uređaji, ali i da se tih okvira i mera pridržavaju.

U svakodnevnoj komunikaciji sa roditeljima primećujem da gotovo da ne postoje oni koji prema ovom pitanju nemaju određen i čvrst stav. Ti stavovi se najčešće kreću na granicama onih krajnosti koje ste i sami primetili: od roditelja koji potpuno negiraju dobrobiti upotrebe digitalnih tehnologija i insistiraju na potpunoj “apstinenciji”, do onih koji pomirljivo priznaju da su podlegli željama dece i prepustili im da slobodno “konzumiraju” sadržaje sa digitalnih uređaja. Retko sam u svojoj praksi nailazila na roditelje koji o ovoj temi promišljaju u kontekstu neminovnog razvoja savremenog društva i u vezi sa tim koristi koje digitalne, ili još preciznije – obrazovne tehnologije imaju po razvoj njihovog deteta.

Činjenica je da su različite vrste tehnologija svuda oko nas i da one čine značajan deo naše stvarnosti, od koje je teško pobeći. Još značajnije je imati na umu da kada se koriste mudro, tehnologije mogu predstavljati i podršku dečjem razvoju i učenju.

■ Zanimljive su informacije o tome da se danas mozak mališana drugačije razvija nego što je bio slučaj sa prethodnim generacijama?

Nova dostignuća iz neuronauka ukazuju nam da se danas dečji mozak razvija drugačije od načina na koji su se razvijali mozgovi dece pre digitalne ere. Tačnije, rađamo se sa sličnim predispozicijama, anatomskim i fiziološkim karakteristikama, ali nas digitalno okruženje u kome odrastamo (u kombinaciji sa svim promenama u funkcionisanju savremene porodice) značajno oblikuje. Iako je ova oblast još uvek nedovoljno istražena, jer se promene u njoj dešavaju munjevitom brzinom, postoje određena saznanja koja ukazuju da upotreba tehnologije doprinosi stvaranju novih i postepenom slabljenju nekih starih neuro veza u mozgu. U kontekstu dečjeg razvoja te promene mogu biti i pozitivne i negativne, a od načina upotrebe savremenih tehnologija najviše zavisi koje će preovladati.

■ Kao i sve, tehnologija deci donosi i dobro i loše. Koje zamke terba izbeći (pominjali da sve manje pričaju, sve manje se kreću) i što je još važnije – kako?

Svakako da preterivanje u bilo čemu sa sobom nosi negativne posledice, ali kada je u pitanju neprimerena upotreba tehnologije na predškolskom uzrastu negativne posledice vidljive su veoma brzo i mogu značajno uticati na dečji razvoj. Zbog toga je neophodno definisati šta je ono što se preporučuje, a šta možemo da očekujemo ukoliko se od preporuka mnogo odstupi.

Prvo je potrebno istaći da ono što može doprineti dečjem razvoju jesu interaktivni mediji, koje čine sadržaji koji su kreirani tako da decu podstiču na akciju, promišljanje, komunikaciju i saradnju (npr. neki dečji televizijski programi, određene obrazovne aplikacije, interaktivne knjige u elektronskom formatu itd). Postoje saznanja da upotreba interaktivnih medija na ranom uzrastu doprinosi oblikovanju određenih kognitivnih veština, kao što je vežbanje bržeg reagovanja na vizuelne stimulacije, poboljšanje pažnje i veštine korišćenja perifernog vida.

Nasuprot interaktivnih nalaze se mediji koji ne pozivaju na akciju, već konzumenta stavljaju u pasivan, položaj posmatrača (npr. neke TV emisije, video materijali), te stručnjaci savetuju da se oni veoma oprezno i dozirano koriste na predškolskom uzrastu.

Što se dužine “konzumiranja” digitalnih sadržaja tiče, po tom pitanju ne postoji konsenzus i roditelji često nailaze na oprečna mišljenja, te budu dodatno zbunjeni. Ono što su preporuke Svetske zdravstvene organizacije, jeste da je poželjno da deca do druge godine u što manjoj meri budu u kontaktu sa ma kojom vrstom elektronskih medija, a da nakon toga njihova upotreba bude kontrolisana i vremenski ograničena (najčešće se navodi da je poželjno da to bude manje od 1h dnevno za decu uzrasta od 2 do 5 godina).

Druga značajna preporuka tiče se selekcije sadržaja koji se deci plasira, i to prema više parametara. Na prvom mestu sadržaj mora biti primeren uzrastu deteta, a zatim i njegovom iskustvu i mogućnostima. Pored toga, potrebno je promišljati o kvalitetu sadržaja, tj. s kojom namerom je kreiran i koju poruku šalje deci. I na kraju, stalno moramo imati na umu da je potrebno ove sadržaje staviti u funkciju detetovog razvoja, tako sto ćemo ih povezivati i integrisati u obrazovne programe, a ne samo selektivno ih upotrebljavati.

■ Promenene prate vizuelne promene udžbenika?

Koliko era modernih tehnologija utiče na obrazovne promene ukazuje nam i činjenica da udžbenici iz kojih deca uče danas izgledaju značajno drugačije od udžbenika iz prethodnog veka. Ukoliko ih analiziramo, možemo primetiti da stranice većine udžbenika za decu osnovnoškolskog uzrasta iz godine u godinu poprimaju izgled ekrana takozvanih “pametnih” uređaja. Tekstovi u kratkim formama, rapoređeni u okvirima i oblačcima, veliki broj ilustracija i primat slike u odnosu na tekst, ukazuju nam da su autori i izdavači uvideli potrebu kreiranja udžbenika koji će pažnju dece privlačiti na sličan način na koji to rade različiti pametni uređaji.

■ Pomenuli ste da je jedna od ključnih stvari naučiti decu kritičnom mišljenju, da od beskraja informacija koje nudi internet umeju da odaberu relevantne… Kako se tome uče?

Upravo tako. Na žalost roditelje niko ne edukuje na koji način da se pozabave ovim pitanjem, a kako obrazovne tehnologije na predškolskom uzrastu u našoj zemlji predstavljaju relativno novu temu, mali broj vaspitača je edukovan da bi mogao i sam da ih na adekvatan način upotrebljava u svom radu. Zbog svega navedenog dolazimo do toga da se i u predškolskim ustanovama (a ne samo u domovima) često obrazovne tehnologije ili ne upotrebljavaju uopšte, ili se upotrebljavaju na način koji nije primeren uzrastu dece i njihovim mogućnostima. Važno je vaspitače upoznati sa ulogom koju oni mogu imati u razvoju digitalne pismenosti kod dece i doprinosu koji mogu dati u edukaciji dece o kvalitetnom odabiru digitalnih sadržaja.

Sledeći korak u korišćenju digitalnih tehnologija u obrazovne svrhe jeste edukacija dece (ali i roditelja) za kritički odnos prema svemu onome što upotreba tih tehnologija donosi. Naime, različiti pametni aparati danas najčešće predstavljaju naše oruđe kojim se pristupa internetu, a pristup internetu predstavlja naš prozor u svet. Digitalna pismenost između ostalog podrazumeva i veštine ovladavanja količinom informacija i sadržaja koje nam taj “prozor u svet” pruža. Umeće izdvajanja bitnog od nebitnog, umeće prepoznavanja valjanih i relevantnih dokaza, pre svega zavisi od umeća promišljanja i kritičkog odnosa prema određenoj temi, što sve značajno doprinosi i razvoju dečjih kapaciteta. A sve to se postiže ne samo ovladavanjem digitalnim tehnologijama, već i kroz čitav predškolski program, kroz odnos vaspitača prema deci i učenju, kroz svaku aktivnost u kojoj deca učestvuju. U našem svakodnevnom radu, mi insistiramo upravo na ovakvom pristupu, ne samo u radu sa decom, već i u radu sa roditeljima.

Milijana Lazarević,

pedagog PU “Trešnjober”